Прича о Душану Матићу је прича о слободи. О непристајању на калупе, форме, једнобразност и клишее. “Нисам рука што пише задатке који се допадају другима”, говорио је Душан Матић. Ове речи потврдила је његова, најпре студенткиња а касније и пријатељица, глумица и књижевница Ева Рас. Њено присуство дало је посебну тежину 41. Матићевим данима, који су вечерас отворени у Ћуприји.

“Познавала сам Душана Матића и врло често била гост у његовом дому, у зеленом салону, где су се годинама одржавале чувене причаонице, које су посећивали умни људи тадашње Србије, а пре свега књижевници и глумци. То су били часови слободе о којој је Матић толико говорио, писао и за којом ме чезнуо”, рекла је Ева Рас.

Она је присутнима говорила о разговору који је водила са Душаном Матићем у лето 1980. године. Разговор је наручила “Борба”, тадашњи дневни лист, са намаром да га објави у фељтону. Матић је жарко желео да прочитај фељтон али није дочекао. Преминуо је у септембру те године. “Борба” је одмах по његовој смрти почела да објављује фељтон. “Они су знали да ће Матић умрети. Насамарили су и мене и њега”, рекла је Ева Рас. Ипак, разговор је остао. Један од ретких које је Душан Матић за живота дао”, испричала је Ева Рас. “Причајте нам о Малармеу, разговор са Душаном Матићем” Ева Рас је касније преточила у књигу.

Њен први сусрет са Душаном Матићем збио се приликом уписа на Факултет драмских уметности, чији је декан био велики песник. На пријемном испиту говорила је Тацита на латинском. “Ако је у Гимназији научила латински ми ћемо је научити српски”, рекао је Матић. Тако је почело њихово познанство које ће трајати све до Матићеве смрти.

“Драго ми је што сам после толико година поново у Матићевом зеленом салону, у његовом родном граду”, рекла је Ева Рас, која је била гошћа на отварању 41. Матићевих дана.