Археолошко налазиште Стублина налази се на подручју села Супска, у општини Ћуприја. Августа 1956. године на овом локалитету, који припада винчанској групи насеља, вршена су ископавања у оквиру тадашњег плана рада за истраживање праисторије Поморавља при Археолошком институту Српске академије наука, а у сарадњи са Народним музејем у Београду који је финансирао радове. Део стручне екипе, између осталих, био је и професор Игор Парфјонов, тада директор градског музеја у Ћуприји.

Локалитет Стублина познат је још пре Другог светског рата. Откривен је у оквиру рада музеја у Нишу, који је предузео за оно време широку активност евидентирања археолошких локалитета на подручју тадашње Моравске бановине. У музеј у Нишу доспело је тада и доста материјала из Супске, који је, међутим, добрим делом страдао у бомбардовању Ниша 1944. године. Ипак, нешто материјала са овог налазишта је преживело вихор рата, а његовим проучавањем утврђено је да локалитет припада винчанској групи.

За скретање пажње на значај Стублине треба захвалити управо професору Игору Парфјонову, који је у послератним годинама често обилазио терен и сакупио већи број археолошких објеката од научне и естетске вредности, који су недвосмислено указивали да је на локалитету у Супској заступљено неколико фаза развоја винчанске културе. С обзиром на географски положај Супске било је јасно да истраживања на овом налазишту могу пружити и пресек еволуције и стратиграфије винчанске групе у Поморављу, тачније у долини Велике Мораве, о чему у то време није било готово ништа познато. За поједине фазе винчанске културе ова слика допуњена је каснијим истраживањима на Црнокалачкој Бари и у Витошевцу код Ражња, али је Супска међу налазиштима у Србији после Винче пружила до сада најпотпунију слику стратиграфије и интерне еволуције винчанске групе.