ДАН СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КУЛТУРЕ

У календару словенских народа 24. мај убележен је као празник Светог Ћирила и Методија, твораца првог словенског писма – глагољице и оснивача словенске књижевности. Овај дан у словенским земљама проглашен је и за државни празник и носи назив Дан словенске писмености и културе.

Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Кључна у том процесу је 862. година, када се великоморавски кнез Растислав обратио византијском цару Михаилу у потрази за учитељима који ће покрштавати словенско становништво и проповедати на народном језику. Овај задатак поверен је филозофу Константину и његовом брату, игуману Методију, који су родом били из Солуна и у чијој је околини живело много Словена.

Словени до тада званично нису имали писмо, али како су браћа знала њихов језик, саставили су ново писмо – глагољицу, која је настала прилагођавањем грчког алфабета словенским гласовним потребама. На глагољицу је најпре преведена Библија и мноштво других црквених књига, а потом су Константин и Методије са тим преводима кренули у моравскопанонску мисију. Помоћу књига које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше. Константин и Методије такође су служили литургије на словенском језику и рукополагали локалне свештенике, те су тако многи моравски и панонски Словени примили православну веру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило).

Солунска браћа су имала проблема са немачким, латинским свештенством, које је иницирало њихов прогон. Већ ту је почела борба за превласт између две хришћанске фракције, од којих ће 1054. године постати римокатоличанство и византијско православље.

Ипак, њихово дело наставиће њихови ученици, али у земљама Јужних Словена – Бугарској и Македонији. Најпознатији међу ученицима су Свети Климент и Наум који су саставили друго, једноставније писмо и назвали га ћирилица у част Светог Ћирила. Тако су словенска писменост и хришћанска вера – делом са севера из Паноније, а делом са југа (са Охрида), стигле и у Србију. Многи Срби, а најпре владари и властела, поверовали су у Христа и примили хришћанску веру.

 

Коментари

Be the first to comment on this article

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Иди на ТОП