Улични продавци новогодишњих украса и празничних честитки задњих година су права реткост у Ћуприји. Многе од њих из тржишне утакмице истиснуле су велике робне куће, али не и Николу Станковића, који је суграђанима познатији под надимком Чуљи. Човек кога многи сматрају за маскоту града, овим послом из хобија се бави још од 1972. године.

Прекид сам направио само 80-их година јер нисам могао да постигнем због посла, али 1990. сам поново почео да продајем честитке и украсе. Ето, већ тридесет година нисам пропустио ниједну празничну сезону. То радим зато што волим, а и будући да сам сваки дан на улици успем да се сретнем са неким драгим људима који више не живе овде и које дуго нисам видео.

Надимак Чуљи су ми дала деца из комшилука још кад сам био мали, па ми се тако “запатио” до дана данашњег. Драго ми је што је слично и са честиткама, које људи и даље шаљу једни другима јер их подсећају на нека стара добра времена, наставља Никола Станковић.

Као мали сам био доста мршав. Такође сам имао клемпаве уши и велику ушну шкољку, па уместо да ме назову Ушати, вршњаци из комшилука са којима сам се дружио су ме из фазона назвали Чуљи. Иначе, честитке углавном набављам из једне фирме у Старој Пазови, али имам и увозне, међу којима су јако интересантне честитке из Португалије.

Увек се трудим да ми тезга буде богата и пуна, али могу вам рећи да се никад не зна каква ће те године бити продаја. Обично се мисли да то зависи од куповне моћи потрошача, али дошао сам до закључка да уствари нема правила, каже Станковић.

У последњих 30 година ниједне сезоне нисам изостао на улици, чак ни када сам се тек опоравио од можданог удара. Једноставно волим празнике и контакт са људима, и докле год ме буде служила снага виђаћете ме овде у центру града, закључује популарни Чуљи.

This slideshow requires JavaScript.

Овај медијски пројекат је суфинансиран средствима општине Ћуприја. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.