Поводом 27. септембра Дана општине Параћин, Саша Пауновић председник општине Параћин, одржао је конференцију за новинаре. Излагање председника Пауновића преносимо у целости.

Година иза нас

1. Поново су смањени су буџуети свих општина у Србији.

 Држава је још од 2012.год., пре него што су смањене пензије и плате учитеља лекара кренула у смањење општинских буџета кроз читав низ мера. У овом тренутку, буџети су толико смањени у односу на 2012.год. да су мањи чак и од времена почетка економске кризе. Да би се разумело колико је ово смањење драстично, у погледу решавања проблема грађана као што је изградња улица, обнова школа итд. да није било смањења буџета сада бисмо били у 2022. години. Тј. тек за пет година бићемо тамо где је требало да будемо 2017.год.

2. Економски раст у Србији у овој години поново је подбацио и то је још једна лоша вест,

 Србија је по економском расту најгора у региону, међу најгорима у Европи што значи да се ни од општина не може много очекивати у погледу решавања проблема грађана.

 Без обзира на ове објективне околности које су подједнак проблем за све општине у Србији, било је помака у решавању проблема грађана:

1. У протеклој години изведени су или су уговорени и биће спроведени следећи радови:

а. Асфалтира се преко 20 сеоских улица

б. Грађена је канализациона мрежа у три приградска насеља и гради се и градиће се у пет сеоских месних заједница

в. Водоводна мрежа грађена је у три сеоске месне заједнице и радови треба да почну у четвртом селу, реконструкција мреже обављана је у Поповцу, а такође би требало да довод воде буде изграђен и до последњег села и последње сеоске школе, од 28 колико их има, које у овом тренутку нема приступ градском водоводу

г. Завршена је још једна фаза културног центра, у следећој години треба у функцију ставити још простор испод куполе и читав објекат биће коначно завршен

д После много година замењен је паркет у спортском центру

ђ. Приводи се крају измена ПГР која треба да омогући изградњу инфраструктуре у приградским насељима

е Обављени су и многи други послови, уређиване су јавне површине и у селу и у граду, припремљено много пројектне документације, од уређења центра града, до реконструкције школа, наставља се опремање парцела у индустријској зони

2. Ова година у погледу обезбеђења средстава за реализацију пројеката у сарадњи са републиком и међународним организацијама била је апсолутно рекордна

Укратко – ако се по обезбеђеним средствима уз потписе републике суди о сарадњи локала и републике, могло би да се оцени да је Параћин у највећој сарадњи са државним властима. Наравно, реч је пре свега о томе да смо били успешни на јавним конкурсима, да смо због континуитета рада истог тима били у прилици да стратешки и на време припремимо пројектну документацију и делом о стицају околности да споразуми на којима смо годинама радили сви буду потписани ове године.

2.1. Потписани су следећи споразуми 

а. Нови систем одбране од поплава, средства ЕУ, ЈВП “Србијаводе” 3.9 милиона ЕУР

б. Енерегетска ефикасност, реконструкција пет школа, Швајцарска развојна агенција, у износу од 1.2 милиона швајцарских франака (1.044 милиона ЕУР)

в. Додатно унапређење заштите од поплава, Швајцарска развојна агенција, у износу од 3.2 милиона швајцарских франака (2.785 милиона ЕУР)

г. Унапређење водоснабдевања, замена већег дела главног цевовода, дела мреже у граду, нови бунари, 3.4 милиона ЕУР

Само ови пројекти у збиру дају износ од 11.128 милиона ЕУР, што је апсолутни рекорд у последњих неколико деценија

2.2. Одобрена су средства и за следеће пројекте:

а. Комасација у атару Доњег Видова 1.945 милиона + 11.697 милиона (око 13.5 милиона)

б. Пољски путеви у Буљану  833 хиљаде динара

в. Подршка за додатне социјалне програме 12.391 милион динара

г. Завршетак изградње депоа музеја 3.6 милиона динара

д. Активности туристичке организације 1 милион динара

То је додатних 31.466 милиона динара где су уговори већ потписани, део је и у реализацији.

2.3. У процедури су пројекти:

а. Санација и реконструкција четири јавна објекта, од којих је за три већ припремљена пројектна документација и у некој су фази процедуре одобравања радова, док се за четврти управо по захтеву републичких институција припрема пројектна документација. Укупна вредност свих ових пројеката је око 100 милиона динара.

б. Припрема пројектне документације за још један вишенаменски инфраструктурни објекат у сарадњи са републичким институцијама који би могао да значи инвестицију реда величине од 1.5 милион ЕУР.

Овом приликом нећу рећи о којим се пројектима у припреми ради, из два разлога

а. Средства још нису дефинитивно обезбеђена, процедура је у току и можда ћемо већ за неколико дана знати да ли смо били успешни и у овој процедури

б. У овој години, по први пут од како радим овај посао, а има томе седамнаест година, имамо информацију да постоји активно лобирање, из Параћина, према републичким институцијама, да се за Параћин не одобре средства.

До сада је често било лобирања мимо локалне самоуправе да се од стране републике одобри неки пројекат, како би се нека политичка организација тиме похвалила и добила неке политичке поене. Међутим, ово је супротна ситуација, службеници са којима годинама сарађујемо у министарствима, који су и сами били запањени тиме, информисали су нас о покушајима лобирања из Параћина, против Параћина. Међутим, ти покушаји, као што се види, нису били успешни.

3. Кад је реч о проблемима са којима смо се у протеклих годину дана суочили издвојићу два

3.1. Први проблем је криза са водоснабдевањем током рекордних врућина ове године

а. Узрок су најпре биле велике врућене које су донеле велику потрошњу.

б. Уз велику потрошњу имали смо и велике кварове на главном доводу који се нису могли предвидети.

в. Водовод као и све службе општине трпи због забране запошљавања која траје годинама. Више од половине искусних теренских радника, монтера, напустило је предузеће а није било могуће запослити нове којима би пренели знање.

г. Штаб за ванредне ситуације утврдио је да је било и пропуста запослених у водоводу, те да би без тих пропуста криза била ублажена, тј. мање грађана би имало проблема са водоснабдевањем. Део проблема су и пумпе у стамбеним зградама оштећене у поплави које су власништво самих станара, које су у ранијим сушним периодима биле у функцији.

д. Користим и ову прилику да се извиним грађанима због проблема током лета.

ђ. Такође користим ову прилику да напоменем да један од пројеката који сам раније поменуо, пројекат унапређења водоснабдевања за који је уговор потписан ове године и који подразумева инвестиције од 3.4 милиона ЕУР треба да скоро у потпуности отклони све узроке овогодишњих проблема, кад је реч о кваровима на главном доводу и да обезбеди додатне количине воде у систему кроз изградњу нових бунара.

е. Без озбира на овај пројекат општина и ЈП “Водовод” издвојиће средства за унапређење система и сви проблеми који су уочени, а тичу се опремања објеката, унапређења рада система биће отклоњени, очекујем да обезбедимо и средства за изградњу додатних бунара мимо пројекта са Немачком развојном банком.

3.2. Други проблем са којим се суочавамо је сада већ алармантно смањење броја запослених у свим општинским службама.

а. Горња граница одређена законом за нашу општину је 570 запослених.

б. Уредбом из ове године Влада РС је ту границу за нас смањила на 500 запослених, за 70 мање.

в. Ми у овом тренутку по најконзервативнијој процени имамо 439 стално запослених у свим општинским службама, од вртића, преко “Водвода”, “Дирекције”, “ЈКП”-а, установа културе, спорта, општинских управа, свих организационих облика чији је оснивач општина.

г. Да би се разумело колико је то мало радника у општинској администрацији рећи ћу да има локалних самоуправа сличне величине у централној Србији које имају вишак у администрацији који је већи од укупног броја стално запослених у општинским службама уПараћину.

д. Ово нам наравно омогућава да више средстава усмеримо на решавање проблема грађана.

ђ. То наравно значи да у Параћину није било прекомерног партијског запошљавања.

е. Очекујем да се после много најава, после и датих обећања, коначно општинама које немају вишак у администрацији каква је Параћин, омогући запошљавање нових радника. Без тога доћи ће врло брзо до колапса јавних служби. Пример до чега то може да доведе је део проблема током кризе са водоснабдевањем коју смо имали.

4. Кад је реч о питањима привреде и запошљавања, инвестиција, што су свакако највећи проблеми како грађана Параћина тако и свих грађана Србије, тренутно стање је овако

4.1. Према подацима Националне службе за запошљавање број незапослених је већ четврту годину у сталном паду.

а. Максимални број незапослених забележен је 2013.год. и то 8775 лица.

б. Број незапослених пао је у 2016.год. на 8018 лица.

в. У августу ове  године на евиденцији НСЗ је 7597 незапослених лица. Дакле, од 2013.год. на евиденцији НСЗ има скоро 1200 мање незапослених. Треба рећи да је број незапослених на евиденцији 2002.год., дакле на почетку транзиције био 7389 лица.

г. Наравно пад броја незапослених може имати различите узроке.

д. Према подацима Републичког завода за статистику који води статистику о броју запослених у општинама, у односу на 2013.год., годину када је на евиденцији НСЗ било највише незапослених, број запослених у општини порастао је за преко 600 лица на 11.150 у 2016.год., подаци за ову годину нису доступни.

ђ. Обично се сматра да је за даљи пад броја незапослених одговорна пре свега економска емиграција. То је свакако фактор који има утицаја, али и у овом случају постоји податак Републичког завода за статистику. о кретању становништва по општинама.

е. Када се Параћин упореди са другим оптшинама у Србији, од 165 градова, градских општина и општина за које постоје подаци, Параћин је за период 2002 – 2015 на 108-мом месту. Тј. 107 општина, градова и градских општина у овом периоду забележило је веће смањење броја становника и економске емиграције него што је то случај са Параћином.

ж. Дакле, проверљиви, свима доступни подаци државних служби које се тим пословима баве кажу следеће:

– број незапослених у Параћину пада већ четврту годину за редом.

– број запслених у Параћину паралелно расте већ неколико година

– Параћин је на 108-мом месту по проценту смањења становништва, емиграција постоји, али је много већа у 107 других градова у општина. По проценту незапослених у односу на укупно становништво и у односу на укупно радно способно становништво, Параћин је у рангу Јагодине, Алексинца, Прокупља, негде око тридесетог места на листи од 165 општина.

Треба имати у виду да је незапосленост мања у срединама у којима се активно становништво већ иселило па је према статистици најмања незапосленост нпр. у Жагубици, да Ћуприја има мању стопу неазпослености од Јагодине и Параћина за око 3% али да је зато проценат процењеног смањења броја становника за трећину већи, те отуда и потиче та наизглед мања незапосленост.

Све ово значи следеће:

– незапосленост је за Параћин, као што знамо, велики проблем, подједнако велики као мање више за све суседне општине

– потпуно су нетачни подаци да је Параћин по било ком параметру у најтежој ситуацији у Србији

– апсолутно је нетачно да се из Параћина исељава више људи из економских разлога него из других општина у Србији, напротив, из велике већине других општина то исељавање је много веће

4.2. Ново запошљавање пре свега је резултат активности малих и средњих предузећа

а. Током 2016. и 2017.год. издато је 11 грађевинских дозвола за производне објекте за укупно 9345м2, највећи инвеститор са скоро 5000м2 новог производног простора и новом опремом је предузеће “Чоколенд”.

б. У индустријској зони настављамо изградњу инфраструктуре јер су продате практично све парцеле које су до сада биле опремљене инфраструктуром. У зони имамо петнаест предузећа и предузетника који су купили земљиште, неки већ раде и запошљавају, неки приводе крају објекте за рад, а неки још увек припремају изградњу прибављањем потребних дозвола.

в. Још десет инвеститора гради у истом периоду пословне објекте укупне површине 7182м2, највећи је угоститељски објекат у граду са смештајним капацитетима од 1500м2

г. Још девет инвеститора гради пословно – стамбене објекте површине 18603м2 за које су грађевинске дозволе издате у истом периоду.

Оно што је можда занимљивост, када се упореде изграђени квадрати само пословно – стамбених објеката у Параћину у овој и претходној години и планирана изградња “Београда на води” у првој фази од 2014 до 2019 год., дакле за пет година, као и број становника Београда и Параћина, испада да се у ове две године у Параћину гради скоро дупло више м2 по глави становника него у Београду за цео овај период кроз пројекат “Београд на води”. Тј. инвестициона активност у овој области веома је жива, чујемо да “Београд на води” треба да препороди привреду Србије, па онда треба рачунати и да ће сразмерно величини и ова двоструко већа по глави становника инвестициона активност у Параћину бити од значаја за привреду Параћина.

д. Део новог запошљавања управо је резултат свих поменутих инвестиционих активности, као и резултат проширења постојећих капацитета и изградње нових производних објеката за које су грађевинске дозволе издате ранијих година о којима нисам говорио овом приликом (“Магнум”, “Рајић”, “Брефино”…).

ђ. Ми ћемо за петнаестак дана представити резултате истраживања урађеног са удружењима предузетника и регионалном развојном агенцијом из који ће моћи да се виде ови трендови инвестирања и запошљавања. Укратко, док сви говоре о субвенцијама за велике стране компаније, мала и средња предузећа и предузетничке радње у Параћину, на узорку од око 18% постојећих која су анкетирана отворено је око 2700 нових радних места у претходној деценији.

Ово би требало да јасно укаже да постоји крупан превид у економској политици државе претходних година, која је фокусирана искључиво на стране, а не на домаће инвестиције, али о томе више кад будемо презентовали ово истраживање.

Мало је познато да је Параћин био на 16 месту по приливу страних директних инвестиција током периода од 2000-2012.год. са око 240 милиона ЕУР признатих страних инвестиција, али сви знамо да су те нове инвестиције и нове технологије у постојећа предузећа заправо значила губитак радних места.

4.2. Ту долазимо и до сталног питања да ли ће бити велике инвестиције у Параћину и шта је било са “Делфијем” са којим смо преговарали годину дана.

а. Од компаније “Делфи” још увек немамо званичан одговор ни у позитивном ни у негативном смислу.

б. Још почетком године упућена им је званична понуда општине у којој смо изашли у сусрет свим њиховим захтевима

в. У јулу ове године упутио сам им писмо са молбом да нас обавесте о својој одлуци и одговора још нема.

г. О детаљима наше понуде моћи ћу да говорим кад стигне њихов званичан одоговор, то је био захтев представника компаније “Делфи”.

д. Познато ми је да се у локалној политичкој пропаганди користи тврдња да локална власт жели да отера инвеститоре.

ђ. Кад будемо објавили нашу понуду “Делфију” и кад је будете прочитали закључићете сами да ли смо желели да отерамо инвеститора или смо можда у ствари били превише предусретљиви и понудили превише олакшица.

е. У сваком случају, слободно можете узети у обзир да свако, ко за било ког представника било које општине, тврди да жели да отера инвеститоре, јесте злонамерна особа без кредибилитета, мада би прецизнији опис за такве могао да се да у стилу г. Кесића, покварењак и обична будала. Користим ове јаке изразе, који можда и нису примерени за ову прилику, али најбоље описују оно што мислим о таквим људима.

Такве тврдње потпуно су неистините и људе које их износе не треба узимати за озбиљно.

4.3. Следеће питање је да ли ће “Лидл” доћи у Параћин

а. Одговор на ово питање можете добити само од ове компаније. Оно што могу да кажем је да је “Лидл” купио парцелу у Параћину, да је за њихове потребе урађен урбанистички план и да колико ми знамо тренутно уговарају пројектовање објекта како би прибавили потребне дозволе.

4.4. Највећа опасност кад је реч о повећању броја незапослених у Параћину и даље је ситуација у Српској фабрици стакла, као и претходних година.

а. Једино што тим поводом могу да кажем је да је стаклара приватно предузеће, да је воде људи који имају одличне контакте у врху државне власти и да општина нема никакву улогу у одлучивању о судбини ове фабрике. Не мешамо се у ове процесе, то је од нас ако смо добро разумели и затражено из врха државне власти и ми то поштујемо.

5. Ово је дакле био извештај о протеклој години и анализа тренутног стања.

Укратко година за нама кад је реч о општинским пословима била је мање више уобичајена.

У области запошљавања и инвестирања има помака према доступним подацима Нацоналне службе за запошљавање, Републичког завода за статистику а и на основу евиденте инвестиционе активности више дестина  предузећа и предузетника од којих је у овом тренутку свакако највећи “Чоколенд”. Сем познате ситуације у стаклари у свим другим областима имамо позитивне најаве, од изградње нових малих производних погона, преко припреме изградње и нових хотела, до даљих разоговра како приватних власника имовине тако и представника општина са могућим већим инвеститорима. Много тога зависи од укупни кретања у републици и ова година малог економског раста никоме не иде на руку, али локално гледано крећемо се благом узлазном путањом.

У наредној години треба очекивати реалзацију свих пројеката за које су ове године потписани уговори, али и других који су у припреми и спровођење свих тих послова са смањеном администрацијом биће велики изазов.

Очекује нас и наставак редовних послова., усвајање измена ПГР-а, изградња инфраструктуре у приградским насељима и селима, завршетак нове зграде Културног центра, нови трг у центру града, али и много нових активности које ће нам омогућити постепени завршетак изградње инфраструктуре у свим насељима. Нови садржаји у области културе, спорта, забаве, друштвеног ангажовања, померање фокуса рада општинских служби са обезбеђивања основних инфраструктурних услова за све грађане, на унапређење квалитета живота у граду и селима.