Задужбина Светог кнеза Лазара, један од најјачих симбола духовности српске средњовековне државе и страдања српског народа у борби против силног Отоманског царства, налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје. Манастир Раваница назван је по реци Раваници која се код Ћуприје улива у Велику Мораву. Грађен је од 1375. до 1377. године, а у склопу комплекса подигнута је и црква Вазнесења, опасана чврстим одбрамбеним зидом са седам кула – пиргова. Према писанију једног путописца из 1568. године, непуна два века касније, од оригиналних седам остала су само четири пирга, а данас манастир Раваница окружују три куле и део северног бедема.

По архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква сматра се “зачетником” моравске школе. Објекат је оригинално архитектонско решење, проистекло из светогорске традиције такозване тролисне основе, и модела уписаног крста са пет купола, уобичајеног за време владавине краља Милутина. Зидана наизменично редовима камена и опеке, црквена фасада је украшена рељефном пластиком и керамопластичним елементима. Њене фреске осликане су неколико година пре Косовског боја, а на ктиторској композицији, поред кнеза Лазара и кнегиње Милице, приказани су њихови синови Стефан и Вук.