Музичка критика је актуелна тема, о њој се говори веома ретко, тако да је ово прави тренутак да се проговори о музичкој критици у једном новом правцу, зато што је музичка критика просто та писана реч која уметност, не само музичку, него уметност уопште усмерава у одређеним правцима, чуло се на округлом столу који је организован на тему Музичка критика – стручна реч између извођача и публике. Музичка критика је заправо добро писана реч која општој јавности треба да формира неке одређене нормативе о томе шта је добро, шта је лепо, у том смислу је управо треба посматрат кроз ту едукативну улогу, у смислу формирања образовања публике која долази на концерт, нагласила је др Александра Паладин, музиколог, теоретичар медија, уредник редакције уметничке музике Радио Београда 1.

На жалост медији данас дају јако мало простора музичкој критици и опште тим неким темама из области културе, тако да је сваки неки простор где се да шанса и прилика да се проговори о таквим темама, па и о музичкој критици, заиста изузетно важно. Између критике као стручне речи и музичара, постоји једна добра релација, зато што музички критичари, иако се они помињу као уметници који говоре о критици, а нису и сами свирачи, јесу заправо стручњаци који поседују велики број вештина, јер сваки музичар је почео од свирања неког инструмента. То њихово искуство је базирано на слушању, на познавању теорија медија извођаштва и свега онога што може да обликује једног музичара и циљ критике јесте да се музичару укаже како може да постане још бољи, још комуникативнији са публиком, да заправо постане прави светски уметник.

Важно да уопште говоримо о опстанку и важности музичке критике на домаћим медијским просторима, јер сведоци смо, да она полако нестаје, гаси се а нека валоризација онога што се дешава на музичкој јавној сцени је неопходна, истакла је Марија Ћирић, професор и шеф катедре за Музику у медијима на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу.

Срђан Тепарић, доцент на Катедри за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду, наглашава да је веома важно да се класична музика демистификује, и да се људи упуте у то како слушати музику и на неки начин им објаснити да музика не мора да има претензије да буде претерано озбиљна, елитна, већ и да класична музика може да буде играчка, забавна, духовита, заправо у питању је музика као и било која друга, на неки начин.

Мислим да највише треба радити на разбијању тих предрасуда, када је у питању класична музика, али и када сви остали жанрови у питању, треба људима показати да они људи који се рецимо баве класичном музиком, да могу да воле популарну музику и тако даље.