Другу половину двадесетог века, све до деведеетих година, у Ћуприји је главно првозно средство био бицикл. Најпре стари добри контраш, па чувени “Пони” за даме и омладину и, на крају, бицикли са брзинама, да не боле ноге од мотања. Данас, сви возе аутомобиле. “Точак”, полако одлази у историју. Да се то не би заиста догодило Спортски савез већ седам година организује Бициклијаду. Адам Рошковић из Спортског савеза каже: “Не дамо бицикл! Нама није важно да ли неко вози јефтин или скуп бицикл, важно је да се окупимо и покажемо суграђанима да нас још има. Зато смо ове године Бициклијаду продужили за још један дан:

Први пут се возило стазом без асфалта “Off road”. “Tешка је била траса до Бошњана. Кренуло је петнаестак храбрих. На повратку сви су били ту”, рекао је Рошковић.

Испит спретности био је за најмлађе. “Деца воле бицикил и ту љубав им треба усадити од најранијих дана”, рекао је Адам Рошковић.

Другог дана, друмска вожња до манастира Раваница окупила је већи број бициклиста. Десетак километара за искусне, и оне у кондицији, је лагана опуштајућа вожња, али за најстарије то је већ изазов. Душан Мандић, најстарији учесник Бициклијаде памти време када се од Електросрбије према граду, свакога дана, у три, спуштала “река бициклиста”, радника, који су завршавали своју смену. “Међу њима сам био и ја”, сећа се Мандић. “Сада сам пензионер али и даље волим да возим бицикл.”

Међу учесницима седме Бициклијаде било је и професионалаца. “Вожња од Београда до Ћуприје, зашто да не? За четири и по сата сам у Ћуприји”, рекао је Илија Бошковић, који је професионално возио бицикл за Омладински бициклистички клуб “Београд”. На ћупријској бициклијади је учествовао први пут.

То је то. Бицикл је, ипак, главно превозно средство у Ћуприји. Награда припада свим учесницима. Најстарији и најмлађи су ипак обележили 7. Бициклијаду.