Свако ко је битисао на брдовитом Балкану, волео поезију или не, у неком делу свог живота сусрео се са стиховима Десанке Максимовић. Њено књижевно дело, како поетско, тако и прозно, јесте међу најобимнијим опусима српске књижевности 20. века, а њено песничко стваралаштво је најзначајније достигнуће једне жене у српској књижевности, слажу се књижевни критичари. Иако се 16. маја прошле године навршило 125 година од рођења ове песникиње, Народна библиотека “Душан Матић” и ове године, уприличила је омаж њеном стваралаштву кроз јавни час и необичну изложбену поставку шешира, по којима је ова поетеса била препознатљива, истакла је Љиљана Ђорђевић, директорка библиотеке.

Играти се стиховима Десанке Максимовић је тако чисто и разговетно, јер свако од нас у њеним песмама може да открије своје најдубље мисли, стремљења, стрепње и танане емоције, каже Драгана Благојевић, наставница српског језика, која је до последњег момента јавног часа, држала пажњу присутних говорећи стихове и интересантне детаље из живота Десанке Максимовић.

– Желели смо да кроз овај несвакидашњи јавни час, приближимо неке њене стихове који су можда заборављени, неке песме које нису обрађиване у школи, али нам је циљ био да поред представљања поезије откријемо и неке детаље из њеног живота који можда нису били познати јавности, а истовремено њу су обележили као песника. Имали смо две Десанке, које су у игроказу представиле Василиса Милојковић и Петра Милорадовић, и које су након сваког сегмента, послале јасну поруку : Памтите ме, памтите ме, јер сам живела и стварала у једној земљи на брдовитом Балкану!

Током седам деценија дуге карије Десанка Максимовић објавила је више од 50 збирки песама. Њен утицај на српску књижевност и културу је немерљив, а њена дела и њен лик заувек ће остати симбол српске поезије и један од највећих књижевних талената који је Србија икада имала.

This slideshow requires JavaScript.