Протојереј Томислав Ђорђевић, за своје парохијане, једноставно поп Тома. Свештеник са народом у Богу. Моравски, или како је волео да себе назива “паланачки прота”, беседник, писац и надасве, велики човек. Они који су имали прилику да буду његови савременици, да слушају његове беседе, да буде њихов парох, да им уочи породичне славе у кућу мир уноси и молитву чита, да их венчава и крсти, са великим нестрпљењем дочекали су да светлост дана угледају сабрана дела Протојереја Томислава Ђорђевића “Где желим бити”.

Своје најплодоносније године, поп Тома провео је као старешина ћупријске цркве “ Светог Ђорђа”. Његово службовање у Ћуприји обележили су догађаји који су, време ће показати били од велике важности за црквену заједницу а отац Томислав њихов непосредни судионик. Тих година започето је фрескописање ћупријске цркве која је 1989. године, била последње место боравка моштију светог кнеза Лазара пре доласка у манастир Раваницу. Иако Ћуприја није била на распореду већих градова и манастира у којима ће се мошти наћи до свог крајњег одредишта, поп Тома успева да умоли свети архијерејски синод и добија благослов да мошти макар на кратко бораве у цркви Светог Ђорђа. Почетком 90-их бива освећен споменик и подигнут крст погинулим ратницима у ослободилачким ратовима а већ наредне године, на градску славу Ђурђевдан, обновљен и освећен запис у центру града и организована литија. Године службовања у Ћуприји биле су најплодоносније и када је његов књижевни рад у питању јер у том периоду отац Томислав издаје књиге “Чекајући прелазак”, “Магла над Моравом” и збирку приповедака “Где душа ту и реч”, а све три обједињене су у сабрана дела под називом “Где желим бити”.

Један део предања или прича које је отац Томислав имао са својим парохијанима је записан и налази се у његовом стваралаштву. Други, неписани има свако од Вас, своју причу са оцем Томом. Са овим записаним и овим неписаним, отац Тома живеће у сећањима многих људи, истакао је у својој беседи протојереј Братислав Ђорђевић. Поморавље је било непресушни извор свега онога што је чинило оца Томислава Ђорђевића. Знате, он на море није ишао. Њему је била довољна његова Морава.

О лику и делу попа Томе можда најбоље говори цитат из предговора збирке „Где душа ту и реч“:

” Писао сам о неким другим добрим људима мислећи на добре људе којима сам окружен и, бојим се, којима сам остао љубави дужан. Ако је судити намери, она је најбоље што сам имао – ако је судити делу, опростите, желео сам најбоље.“

• Овај медијски пројекат суфинансиран је средствима општине Параћин