Чини ми се да је темпо живота данас мало бржи и то је у реду, али мислим да не смемо да заборавимо да застанемо и да се осврнемо око себе јер имамо само један живот, па хајде да га искористимо на најбољи могући начин – закључује млада списатељица Тамара Милчић, која је у летњој читаоници Народне библиотеке “Душан Матић” промовисала своју збирку прозе “Застани, осврни се”.

Када људи застану, свако види нешто друго. Или видимо исте ствари, али их тумачимо на потпуно различите начине јер свако има свој поглед на свет. Зато је битно да се слушамо са људима, а не да се усагласимо. Ово је дијалог двоје младих људи приликом случајног сусрета о разним животним темама.

Ова 20-годишња Дорћолка ведрог духа завршила је другу годину студија глуме на Факултету савремених уметности. Писањем, које је њена друга велика страст, бави се од раног детињства, а своју четврту књигу одлучила је да промовише баш у Ћуприји јер је то родни град њене мајке који, каже увек радо посећује.

Прву књигу сам написала са девет година и то је била збирка песама, по једна за сваког мог друга и другарицу из разреда. Када сам се са 12 година први пут заљубила тада је настала књига “Искрена љубав”, а годину дана касније аутобиографски роман под називом “Од 7 до 13” као споменар мог детињства. Сада сам студенткиња глуме и глумачки позив је дефинитивно мој сан, али ћу се и надаље несумњиво бавити писањем.