Шах је одувек био популaран у Ћуприји. Међу школском децом ширили су га професори, који су играјући за Раднички древну игру преносили млађим нараштајима. Тако је било деценијама уназад.

Ћупричани нису заборавили да играју шах. Различите околности допринеле су да резултати шахиста буду више или мање запажени. То је утицало и на његову популарност. Данас шах клуб “Раднички – Боне”, по професору Мирославу Миленковићу Бонету, једном о доајена шаха у Ћуприји, враћа се на стазу старе славе. Први корак је учињен – остварен је пласман у Другу лигу Централне Србије, некадашњу “Квалитетну лигу” Србије. Од недавно на челу клуба је дипломирани економиста Зоран Ђурђевић. Његов циљ је омасовљење шаха и враћање у школе, на градске тргове и у паркове. Све ћемо учинити да придобијемо нове, младе играче, а заљубљенике у шах вратимо овој древној игри – рекао је Ђурђевић.

Просторије шах клуба “Раднички – Боне” су у Соколском дому, али Ђурђевић каже да ће се због недостатка термина радити на томе да шахисти добију сопствени кутак.

Међу најстаријима по стажу у Радничком је Дејан Пантић, популарни Панта, првокатегорник, који је са још петорицом својих колега из клуба водио тешку борбу за пласман у виши ранг такмичења. Он очекује тешку борбу и Другој лиги и пласман у средини табеле.

И Снежана Ђорђевић је дугогодишња шахисткиња у Радничком. Са својим клегиницама освојила је много награда на турнирима широм Србије и бивше Југославије. Најрадије се сећа уласка у Прву савезну лигу, где је побеђивала чланице много већих и популарнијих клубова, попут Партизана и Звезде.

Снежана каже да је пред шахисткињама лепа будућност ако се настави квалитетан рад, најпре са најмлађим играчицама.

Друга лига Централне Србије је велики изазов. Предстоји дуготрајан и напоран рад, како би играчи били спремни за наступе, а организација омогућила све услове за постизање великих резултата.