Остала је Петрија са ореолом око главе да се благо смеши, да нас греје и опомиње и да помало плаче, за собом и за нама, записао је академик Владета Јеротић, неуропсихијатар, психотерапеут, филозоф и књижевник након читања Петријиног венца, можда најпознатијег дела Драгослава Михаиловића. Петрија је симбол душевности и емпатије, односно саосећајности – говорио је Владета Јеротић. Овим делом Драгослава Михаиловића, још од школских дана бави се проф. др Софија Милорадовић, некада ученица ћупријске Гимназије а сада директорка Института за српски језик САНУ, уз то и набољи познавалац стваралаштва Драгослава Михаиловића, изучавајући га кроз косовско – ресавски дијалекат. Управо је то била тема њеног рада и предавања које је одржала другог дана манифестације “Драгослављев венац”.

Свако село у Србији има своју Петрију – рекла је професорка Милорадовић, наглашавајући да она чува косовско – ресавски дијалекат, за који се академик Драгослав Михаиловић све време живота и рада борио.

У раду проф. др Софије Милорадовић указана је могућност ишчитавања књижевног дела као етнодијалекатског текста, те његовог коришћења као етнолингвистичког извора, што је поткрепљено подацима и ставовима садржаним у прилозима припадника српске етнолингвистичке школе. Ову могућност нуди најзначајније литерарно остварење Драгослава Михаиловића “Петријин венац”.