Свечари светог Трифуна са Везировог брда одржавају лепу традицију започету 2006. године, са изградњом Виноградсрског дома, да се на овај свети дан окупљају и славе свог заштитника. Везировачко виногорје, познато од давнина, чува успомену на претке који своје прве засаде подигоше надомак Ћуприје, ни близу ни далеко од града, таман где треба. Године пролазе, виногради се крче и подижу, некада их је мање, некада више, али их има увек довољно, да се успомена не затре, а од новог семена никне лоза из које ће потећи вино за генерације које долазе. Хвала људима који су решили да на темељима накадашњег зборног места и записа подигну дом, који ће бити домицил свим потоњим виноградарима, винарима и осталима који виоле природу и здраву земљу.

Овогодишњи колачар је Драган Гајовић, изданак занатске породице вагара, инжењер али и винар. Он је најбољи пример чувара традиције. Некада је везировачко виногорје лежало на нижој средњој класи мајстора, којима је било недопустиво да им наследство пропадне. Гајовић је произвођач вина али му је жеља да има и сопствени виноград, баш на Везировом брду.

Случј је хтео да се на светог Трифуна споје две тградиције. Поморавска и далматинска. Нови колачар Драгиша Јовановић је добар део свог живота провео на отоку Вису. Каже да се климатски услови не могу упоредити, да је земља другачија, лоза и вино због тога потпуно другачији, али је важно да оно и даље тече, као црвена нит спаја поднебља на којима живе Срби.

У здрављу до Спасовдана, виноградрске заветине и наредне године до славе светог Трифуна. На многаја љета, виноградари и винари!