Позоришна сезона у Ћуприји, заокружена је гостовањем истакнутог глумца Тихомира Станића, који је маестралним извођењем монодраме „Иво Андрић, На Дрини ћуприја“ импресионирао публику. Изванредно монолошко казивање делова најпознатијег романа нобеловца Иве Андрића, публика је наградила громогласним и дуготрајним аплаузом, враћајући глумца на поклон више пута. “Драго ми је што сам у Ћуприји, граду који ме фасцинира из два разлога. Први је постојање Школе за музичке таленте, јер сам био у прилици да слушам маестрално музицирање ових младих виртуоза, а други је мој велики пријатељ, академик Драгослав Михаиловић, који је оставио велики траг у мом животу, и професионалном и приватном, започиње причу Тихомир Станић.

-Баш сам размишљао о томе како ће то овде звучати, “На Дрини Ћуприја” у Ћуприји, и драго ми је што гостујем у граду, који ме највише асоцира и везује за Драгослава Михајловића. Оно што нам је заједничко то је датум рођења, 17. новембар. Он је рођен 1930. а ја 1960. године, па смо тако један другом честитали рођендан. Он је мене звао академиче, ја њега -глумац. Веома сам га поштовао, као ствараоца и човека, чак сам на првој години академије, код професора Дејана Мијача, говорио његову приповетку “Гост”. Велика ми је част што играм у представи “Петријин венац”, која се игра у Атељеу 212. где радњу представе носе три сјајне глумица, међу којима је и његова ћерка Милица Михајловић.

Ја сам рођен у школи, отац мије био учитељ, и некако сам читав живот био усмерен на књигу и одувек, пуно читао. То ми се вратило на најбољи начин. Мислим да сам читањем постао мудрији, јер сам многе одговоре на животна питања, пронашао у литератури.

Одувек сам бирао, а могао сам да бирам, да играм улоге које имају ослонац у доброј драмској литератури и у доброј литератури уопште, наставља Тихомир Станић, евоцирајући успомене на прво извођење оригиналног Андрићевог текста.

Ја сам сам изабрао да, пре више од двадесет и нешто година, научим напамет оригиналан Андрићев текст, иако сам руку на срце, те 1999. године пет месеци по пет сати дневно учио и на крају савладао једну целину из романа „На Дрини ћуприја“, коју сам заједно са др Љиљом Мркић Поповић приредио као вече приповедања. Први пут сам извео ову представу, 17. априла 2001. године, на дан смрти мог оца, иако су ми у атељеу тог дана на репертоару ставили неку другу представу. Моја жарка жеља, да у част свог оца изведем Андрићеву ћуприју, је испуњена, јер сам тог дана, у 10 сати ујутро, пред четири запослене госпође у Андрићевој задужбини извео Андрићев текст.

Морам да признам да овај “подужи монолог”, у почетку није изазивао велико интересовање публике, иако сам наступао на разним сценама региона, Европе и света, каже Тихомир Станић и додаје да је након серије “Нобеловац”, у којој је и глумац и редитељ и један од аутора, порасло интересовање за његовим казивањем изабраних делова из књижевног дела „На Дрини ћуприја”. За Станића, монодрама “На Дрини ћуприја” није само уметнички подухват, већ мисија – преносити мудрост и духовну снагу Андрићеве прозе на нове генерације.

Кроз 23 године, монодрама је постала његов животни пројект, извођена широм света, од Косова и Метохије, преко Сједињених Америчких Држава, па до Луксембурга, Париза и Брисела. -Пронашао сам у Андрићевом делу неисцрпну инспирацију за свој професионални живот, и никада нисам зажалио што сам се упустио у овај подухват, закључио је Тихомир Станић.

This slideshow requires JavaScript.