Есејиста, прозни писац, књижевни критичар и антологичар. Уредник Издавачке куће “Дерета” и оснивач Фондације Арс Лонга за очување лепих уметности, једном речју Зоран Богнар. Или преведено у бројке, 4 деценије стваралачког рада, исто толико књига на српском језику, 20 на другим језицима и превода поезије на 23 светска језика.

Писањем се бавим професионално од 1984. године и чини ми се да сам у овом тренутку једни писац у Србији који се писањем бави професионално. За 40 година сам писао о различитим темама и моја поезија и есеји су били и бунтовни у почетку, и мисаони и филозофични. У једном тренутку надреални, чак и сакрални. Једна једина реч која обједињује моје ставарлаштво је човек, а моја поезија и дело, антропоцентрично.

Моја веза са Ћупријом и бииблиотеком “Душан Матић” датира од 1994. године, када сам постао лауреат награде Матићев шал. Иако сам од тада до данас, био члан жирија за доделу ове престижне награде, морам да кажем да је ово моје прво књижевно вече у Ћуприји, и веома му се радујем. Након две године паралисаног стања у култури због пандемије, људи су просто гладни догађаја, не само књижевних вечери, него и концерата, позоришних представа и та интереакција коју писац осећа са публиком на оваквим вечерима је веома изражена и суштинска за сваког ствараоца, каже Зоран Богнар.

Зоран богнар је члан Удружења књижевника Србије и почасни члан Друштва писаца Босне и Херцеговине. Учествовао на многим међународним песничким фестивалима и конгресима и одржао више самосталних књижевних вечери у Немачкој, Француској, Италији, Аустрији, Шпанији, Пољској, Грчкој, Аустралији, као и у земљама региона.